Untitled

Onaj osecaj kad ti postane svejedno.:/

Upoznaš ga.
Nasmijava te svaki dan.
Dopisujete se po cijele dane.
Postaješ ”ovisnik” o fb-u samo zbog njega.
A onda.
Nestane.
Nestane sve.
U glavi ti ostaju samo njegove ”riječi”.
”Za nekoliko godina.”
želiš vratiti vrijeme.

Želiš mu se javiti.
Svaki dan ti sve više nedostaje.
Al ponos je jači!
Nakon nekog vremena opet se pojavi.
Čini ti se da ce uskoro sve biti kao prije.
Ali ne.
On opet nestane.
Sve opet nestane.
Plačeš.
Skrivaš suze.
Mrziš što ga voliš i dalje.
Niko ne razumije tvoje ponašanje.
Oči su ti uvijek pune suza.
Želiš ga naći.
Želiš pričati sa njim.
Želiš ga zagrliti.
Razmišljaš o svemu.
Misliš: ”Neka, i ovo je dugo trajalo, možda je ovako bolje.”
Ne želiš tako misliti.
Želis da te ne zaboravi.
Da te se sjeća.
Da jednog dana kaže: ”Nedostaje mi, želim je vidjeti.”
Sjetis se kako je sve bilo na početku.
Sjetis se prve poruke.
Sjetis se prvog ”ee” na chatu.
Sjetis se svega.
Sve želiš natrag.
Ali ne, on NE ŽELI.
On je daleko.
Daleko od tebe.
On ne misli na tebe.
On te zaboravlja.
Njemu je dobro.
Ti si u njegovom životu bila samo stranica koju je pročitao i ne želi se vraćati na nju!
Boli te pomisao na to.
Svaki dan sebi obećaš: ”Neću više plakati.”
Ali ne, moraš!
Previše je lijepo bilo da bi se zaboravilo.
Sjećanje ostaje.
Uspomene ostaju.
Zauvijek.


PEOPLE CHANGE , MEMORIES DON’T !!!

I need this,now. :’(♥

Rekao je:
- Obe ste mi drage, ali..

Rekla je:
- Ipak budi sa njom.

On:
- Zašto?

Ona:
- Da ti malo značim, ne bi se dvoumio, izabrao bi mene. Kreni svojim putem, i budi sa njom.

On:
- Šta ćeš ti raditi?

Ona:
- Hah, šta ću raditi. Doćiće mi ti trenuci kada će mi biti loše, možda ću zaplakati, ali… Proćiće, znam da će proći nekad. Vremenom ću te zaboraviti, a kad ti nje ne bude bilo, vratićeš se. Rećićeš da si pogrešio i da si kasno shvatio šta si izgubio. Slušaću te i na kraju ću ti reći: ” Izvini, poznajemo li se? ” :)

Onaj osecaj kad shvatis da je sve propalo u vodi zbog nebitnih ljudi.:(

Yeah,that’s it.